Igre našeg detinjstva: šta smo igrali u dvorištu i zašto ih volimo i danas

Dvorište, ulica i „kući kad se upale svetla“

Posle škole se torba bacala u ugao, užina se jela usput, i napolje. Niko nije zakazivao igru. Dovoljno je bilo izaći ispred zgrade ili kuće i viknuti nekoga po imenu. Za pola sata ulica je bila puna: najmlađi su se vrteli oko starijih, stariji su pravili pravila, a sa terase se s vremena na vreme čulo „Ručak!“.

Jedno pravilo je važilo u celoj zemlji: kući kad se upale ulična svetla. Do tada je vreme pripadalo nama. A za to vreme nisu bile potrebne ni igračke ni novac. Trebalo je samo nekoliko dece i malo mašte.

Evo igara koje su se igrale skoro svuda, sa sitnim razlikama od kraja do kraja.

Žmurke

Jedan stane uz zid ili drvo, zatvori oči i broji naglas, a ostali se sakriju. Kad završi brojanje, kreće u potragu, a kad nekoga ugleda, počinje trka do zida. U svakom kraju se vikalo nešto drugo kad se stigne prvi, i oko toga su se vodile prave rasprave. Ko je prvi uhvaćen, sledeći put žmuri.

Lepota žmurki je u tišini iza ugla. Srce lupa, čuješ korake, i ne smeš da se nasmeješ.

Ćorava baka

Jednome se marama veže preko očiju, i on postaje „ćorava baka“. Ostali ga obigravaju, dobacuju, tapšu po ramenu i beže. Baka pipa po vazduhu i pokušava nekoga da uhvati. U nekim kućama je ulovljeni odmah postajao nova baka, a u nekima je baka morala i da pogodi koga drži, samo po kosi, rukavu ili smehu.

Gluvi telefoni

Svi sednu u red ili u krug. Prvi šapne nekakvu reč ili rečenicu na uvo susedu, ovaj je šapne dalje, i tako do poslednjeg, koji je kaže naglas. Od „baka peče pitu“ na kraju ume da ispadne nešto sasvim drugo, i u tome je cela zabava. Igra ne traži ništa osim ušiju i dobre volje, pa se i danas igra za porodičnim stolom.

Školice i lastiš

Kredom se na asfaltu nacrtaju polja sa brojevima. Baci se kamenčić u prvo polje, pa se skakuće na jednoj nozi, preskačući polje sa kamenčićem. Ko nagazi liniju ili izgubi ravnotežu, prepušta red sledećem.

Lastiš je tražio troje. Dvoje ga rastegne oko nogu, treće skače figure, a lastiš se posle svakog kruga podiže, od članaka ka kolenima i dalje. Uz skakanje su išle i brojalice, koje su se prenosile sa starije dece na mlađu.

Klikeri

Za klikere je bila potrebna mala rupa u zemlji i mnogo strpljenja. Pravila su se menjala od ulice do ulice, ali se igralo za prave klikere, pa su se oni najlepši, stakleni i šareni, čuvali u kutiji kao blago.

Toplo-hladno: igra za kišne dane

Kad je padala kiša, igra se selila unutra. Neko sakrije stvar, ostali traže, a jedini trag je temperatura: hladno, mlako, toplo, vruće, goriš! Od svih igara iz dvorišta, baš ova se najlakše preselila u telefon. Danas se umesto stvari traži reč. Ti napišeš reč, a igra odgovori temperaturom: što je značenje bliže tajnoj reči, to je toplije.

Recimo da je tajna reč ringišpil:

1. lonac5 °CLedeno: kuhinja je daleko
2. dvorište38 °CMlako: napolju i igra, ali ne to
3. zabava57 °CToplo: smer je dobar
4. vašar79 °CVruće: tamo ga uvek ima
5. konjić88 °CUžareno: sedne se na njega i vrti ukrug
6. ringišpilPogođeno!

Svaka reč je kao korak po sobi. Hladni koraci kažu gde ne treba ići, a topli te vode bliže. Kako sve to radi, korak po korak, piše u tekstu Toplo hladno igra: pravila i verzija sa rečima.

Probaj odmah: koja ti je prva reč?

Pogađam

Tvoja reč ide pravo u današnju igru.

Zašto su trajale

Nijedna od ovih igara nije imala uputstvo na kutiji, a pamtimo ih decenijama. Razlog je verovatno jednostavan. Nisu tražile ništa da se kupi. Mogli su da igraju svi, i najmlađi i oni iz osmog razreda. Pravila su se dogovarala na licu mesta, i to je bila mala škola dogovaranja. A svaka je imala onaj trenutak napetosti: tišinu iza ugla kod žmurki, poslednji skok kod lastiša, „goriš!“ kod toplo-hladnog.

Taj trenutak se ne menja. Menja se samo dvorište.

Pokaži ih unucima

Deca danas imaju manje ulice, a više ekrana, ali igre iz detinjstva rade i dalje. Žmurke se lepo igraju u parku, gluvi telefoni za stolom posle ručka, a toplo-hladno u stanu, kad napolju pada kiša. Dovoljno je da neko od starijih kaže „Hajde da vam pokažem kako smo mi igrali“.

Ako spremaš popodne sa unucima, pogledaj Lov na blago za decu. Za veče kad se okupi cela familija ima ideja u tekstu Porodične igre.